Grad dobrih i časnih ljudi

Nekada davno pred vratima jednog grada, omeđanog visokim zidinama, svakodnevno je sedela starica, jedna od najstarijih žitelja tog sada već zaboravljenog mesta. U želji da pronađe sebi novi dom, jednoga dana, naiđe jedan mladi čovek i zapita staricu: "Poštovana, želeo bih se doseliti u ovaj lepi grad, ali vas molim da mi kažete kakvi su ljudi u njemu". Starica se dobroćudno osmehnu i zapita: "A kakvi su dete ljudi iz grada iz koga ti dolaziš"? Ojađen, stranac se požali kako je dugo živeo okružen grubijanima, licemernim i pokvarenim ljudima. " Dete moje, isti takvi ljudi žive i u ovom gradu". Poražen onim što je čuo, mladić ogorčeno naglas opsova: " Svet se pokvario. Ljudi su svugde isti". Starica je kao čuvar starog grada ostala da sedi pred njegovim zidinama. Nedugo zatim, grad poseti još jedan putnik iz daleke zemlje. Poverivši miloj starici da je rad da se doseli u ovaj neobičan grad, on zapita: "No, recite mi kakvi ljudi žive u ovom gradu"?"A, kakvi su bili u mestu iz koga dolazite"?, ponovi starica pitanje."Dobri i čestiti ljudi", reče mladić."Takvi su ti sinko i ovde", odgovori starica.

    Čemu ova priča, zapitaćete se. Duboka mudrost koja isijava iz redova ove jednostavne pripovesti navela me je da je u svakoj prilici i kada god mi se neka prijateljica požali na zle kolege i još gore šefove, na svetsku političku scenu i veliku ekonomsku krizu, loše i nepouzdane ljubavnike, doslovno ponovim. Primetila sam da moje drage i ojađene prijateljice ostanu zamišljene, kadkad i postiđene onim što su upravo čule. Zašto smo zaboravili da smo na ovaj svet, tako jedinstveni, došli kao dobra i plemenita bića? Kako se desilo da, kako godine prolaze, mi permanentno zaboravljamo da se radujemo životu? Zašto je tako teško pronaći kutak u koji neće moći da uđu naoružani - problemi sa posla, neplaćeni računi ili loša iskustva u ljubavi? Moj odgovor na pitanje je da nije teško voleti sebe i druge, posedovati svoj život i vreme za zaranjanje u unutrašnjost bića, ali većina žena se upravo toga i plaši. Navikle na trzavice, prezir i samoprezir izgraditi svoj svetao svet nije lagan posao. Ko će onda pretresati dnevnopolitičku scenu u Srbiji? Kako se odreći fanatičnih svađa sa ukućanima oko podele posla? Kako zažmuriti na gužve u saobraćaju, na očigledne pokazatelje da je u prisustvu vašeg muža sve češće lepa sekretarica… 

   Kako zadobiti pravog sebe?Mir ponekad znači i preispitivanje, mir znači da ćemo nekoliko puta nedeljno raditi jogu, zaboravljajući na ostatak sveta, da ćemo zaključati vrata stana za sobom i sigurnim koracima krenetu na kafu sa kumom( koju godinama odlažemo), da ćemo šetati pored zemunskog keja, svesni da za svaki udah i izdah pred tom lepotom treba nekom da zahvalimo… 

   I kada zakoračite u svet sebe, u svet u kome se život poštuje, a vreme meri dobrim stvarima koje ste učinili za jedinstvenu sebe, grad u kome živite, verujte, biće isti onaj iz koga je onaj drugi stranac doputovao, našavši se pred kapijom novog života. Grad dobrih i časnih ljudi…. 

 

 

No Comments Yet.

Leave a comment